Vrbovsko je selo pored reke Dobre. Pružilo mi je mirno spavanje. Čak i doručak je bio sladji. Možda i ja gladan. Kako je lepo probuditi se u šatoru i čuti vodu kako teče pored vas. Pozdravio sam mog domaćina koji je već bio ustao i ponudio me kafom.
Bila je prava crna kafa, na ovom putu prva. Onda sam se spremio za put. E, sad put i nije kakav je dosad bio. 10% uz planinu, meni se činilo mnogo više, bicikl natovaren a ja sad pešak-biciklista. Jedna grupa biciklista je prošla kao da su bili na trkama ili mi se tako učinilo. Javljali su mi se. I ja sam im odgovara mada kroz nos, tu mi je duša bila. Mladost, šta ćete. Sada je počelo gore, dole. Gore pešak, dole veseli biciklista koji ide i po 30-ak kilometara na čas. Brže nisam ni mogao jer nisam smeo. Bilo je dobro i tako. 
U selu Stara Sušica seo sam ispred jedne kuće da se odmorim, ali me jedna bakica pozvala da udjem. Dok mi je sipala vodu, ispričala mi je da joj je muž poginuo, da ima decu koja su trenutno odsutna, te kakvo će biti voće i tako to...
Sedeli smo na tersi. aiznela je kafu, kolače, sok. "Da li si gladan" upitala je. Hm...nisam još bio spreman da me goste. "Ne" bio je moj lakonski odgovor.
Bio sam joj zahvala i lepo se odmorio.
Sada me je čekalo samo pešačenje, malo vožnje, pa opet pešačenje. Gorski Kotar. Visoke planine razdvajaju primorski deo od nizijsko-brežuljkastog krajolika. Planine, reke, potoci, jezera...to je Gorski Kotar Malo ću više pisati o Delnicama jer je moj stric ovde dugo boravio, tačnije u Čabru. Bavio se preradom drveta. Bio je direktor a strina radila kao službenik. Ja sam moji kuću izgradio gorsko-kotarskim drvetom, prozorima i vratima. Kada se penzionisao, stric se preselio u Opatiju. Zime su ovde hladne i snežne. Godišnje bude 120 dana snega. Planina Snježnik nije slučajno dobila taj naziv. Gorski Kotar sadrži prirodne lepote: Nacionalni park Risnjak prepun prirodnih bogatstava, lekovitih trava, izletničkih mesta itd. Park-šuma Golubnjak smešten nedaleko od Lokvara, u hladu stoletne šume, izuzetan je dar prirode i pruziće vam odmor za dušu. Izvor Kupe te njena dolina su idealno mesto za šetnju, rafting, vožnju kajakom.
Zanimljivosti koje sam čuo od jednog meštanina su: Delnice, najviši grad u Hrvatskoj, grad Čabar, najzelenija urbanizovana celina, Gomirje, najzapadniji pravoslavni manastir, Bjelolasica, najviši vrh Gorskog Kotara. a on iznosi 1533 metra. I ja sam stigao na vrh. Dobro, dogurao, ali na vrh! Nisam dugo ostao u Delnicama, već sam produžio ka Lokvaru i Omladinskom Jezeru. Jezero je poznato po ribolovačkim pričama i jednom ulovu pastmke koja je bila teška oko 20 kg.
Zanimljivu turu sam danas, htedoh da kazem vozio, pešačio. Vrbovsko - Lokve, 35 km. Al sam mu ga dao na brzini.
Iznad jezera, bio je kamp, ali zatvoren. Ustvari zatvoren je zbog slabe posete. 
Namontiram šator i onda navalih na večeru. U kampu sam jeo prvi put kobasice na logorskoj vatri.
Bila je prava crna kafa, na ovom putu prva. Onda sam se spremio za put. E, sad put i nije kakav je dosad bio. 10% uz planinu, meni se činilo mnogo više, bicikl natovaren a ja sad pešak-biciklista. Jedna grupa biciklista je prošla kao da su bili na trkama ili mi se tako učinilo. Javljali su mi se. I ja sam im odgovara mada kroz nos, tu mi je duša bila. Mladost, šta ćete. Sada je počelo gore, dole. Gore pešak, dole veseli biciklista koji ide i po 30-ak kilometara na čas. Brže nisam ni mogao jer nisam smeo. Bilo je dobro i tako.
U selu Stara Sušica seo sam ispred jedne kuće da se odmorim, ali me jedna bakica pozvala da udjem. Dok mi je sipala vodu, ispričala mi je da joj je muž poginuo, da ima decu koja su trenutno odsutna, te kakvo će biti voće i tako to...
Sedeli smo na tersi. aiznela je kafu, kolače, sok. "Da li si gladan" upitala je. Hm...nisam još bio spreman da me goste. "Ne" bio je moj lakonski odgovor.
Bio sam joj zahvala i lepo se odmorio.
Sada me je čekalo samo pešačenje, malo vožnje, pa opet pešačenje. Gorski Kotar. Visoke planine razdvajaju primorski deo od nizijsko-brežuljkastog krajolika. Planine, reke, potoci, jezera...to je Gorski Kotar Malo ću više pisati o Delnicama jer je moj stric ovde dugo boravio, tačnije u Čabru. Bavio se preradom drveta. Bio je direktor a strina radila kao službenik. Ja sam moji kuću izgradio gorsko-kotarskim drvetom, prozorima i vratima. Kada se penzionisao, stric se preselio u Opatiju. Zime su ovde hladne i snežne. Godišnje bude 120 dana snega. Planina Snježnik nije slučajno dobila taj naziv. Gorski Kotar sadrži prirodne lepote: Nacionalni park Risnjak prepun prirodnih bogatstava, lekovitih trava, izletničkih mesta itd. Park-šuma Golubnjak smešten nedaleko od Lokvara, u hladu stoletne šume, izuzetan je dar prirode i pruziće vam odmor za dušu. Izvor Kupe te njena dolina su idealno mesto za šetnju, rafting, vožnju kajakom.
Zanimljivosti koje sam čuo od jednog meštanina su: Delnice, najviši grad u Hrvatskoj, grad Čabar, najzelenija urbanizovana celina, Gomirje, najzapadniji pravoslavni manastir, Bjelolasica, najviši vrh Gorskog Kotara. a on iznosi 1533 metra. I ja sam stigao na vrh. Dobro, dogurao, ali na vrh! Nisam dugo ostao u Delnicama, već sam produžio ka Lokvaru i Omladinskom Jezeru. Jezero je poznato po ribolovačkim pričama i jednom ulovu pastmke koja je bila teška oko 20 kg.
Zanimljivu turu sam danas, htedoh da kazem vozio, pešačio. Vrbovsko - Lokve, 35 km. Al sam mu ga dao na brzini.
Iznad jezera, bio je kamp, ali zatvoren. Ustvari zatvoren je zbog slabe posete. Namontiram šator i onda navalih na večeru. U kampu sam jeo prvi put kobasice na logorskoj vatri.