MORE
To jutro je nešto rano osvanulo, toplo, čak i toplije nego što sam očekivao. Priče oko šatora, doručka, spremanja su već suvišne.
Divno jezero to Omladinsko. Ali sam ja samo video more, ono Jadransko. Samo još malo i stići ću, videti ga, okupati se. Temperatura je bila visoka i stalno se penjala. Sada nisam više žurio, čak sam bio odmoran za put. Krenuo sam a u glavi mi je bilo : more, more, more. Do Rijeke ima 50-ak km, a sela nigde ili ga nisam video. Ma, možda ga je i bilo. Krenuo sam nizbrdo, i opet nizbrdo i opet... posle sata voznje, tako nizbrdo, svratih da vidim Rijeku, onako sa visine. Lep grad, lep pogled.
I onda spust i more. Tačno sam osetio miris soli u vazduhu. Sunce, vreme, sve se pogodilo. Rijeka, grad na Jadranu. Moćno industrijsko sedište, najveća srednjoevropska luka. Turizam je na svakom koraku vidljiv, 200000 stanovnika, luka na obali Kvarnerskog zaliva dubokog 60 m sa velikim brojem brodova. 
Za one Riječane koji su rođeni 1913. a doživeli 1991. kažu da su doživeli vlast 7 država. Istorijski gledajući bilo je tri imena: italijansko - Fiume, nemačko - Sankt Veit am Pflaum i ovo sadašnje, Rijeka, hrvatsko ime. 
Od poznatih Riječana
ja sam se opredelio samo za Franu Lasića, glumca i pevača jer one druge i ne prepoznajem, a ovog sam gledao u mnogo serija koje su i kod nas aktuelne. I tako na putu ka mom odredištu Opatiji, prođoh pored stadiona Kantride a onda dodjoh prvi put do obale i nisam više mogao da izdržim, zaustavio sam bicikl i zaleteo se u more. Ležao sam dvadesetak minuta i upijao more. Dušeci, pedaline, čamci. Okolo su deca galamila, ali mi nije smetalo, samo sam ležao.Sunce je peklo, bilo je poslepodne, a ja dođoš, to se videlo odmah. Bio sam beo i neobrijan. Pravi pravcati dođoš. Al i ostali su bili dođoši, većina beli.
Dugo sam čekao ovo pravo, morsko kupanje.....Sestra me je već čekala sa nestrpljenjem. Nije bila sigurna da li se šalim kad sam rekao da sam u Opatiji. Pošto je ona lekar, nije ni verovala da zbog mog zdravstvenog stanja mogu na put, a kamoli da ću joj jednostavno doći na kućna vrata. Njena dva sina i strina su me primili kao da sam pobednik. Ja i jesam pobednik, obećao sam joj da ću doći u Opatiju biciklom. I ispunio sam to...
