13.07.2015
Šta da vam kažem, Opatija je divno mesto gde treba da se čovek probudi.I mada je početak juna živa na termometru već otišla u nebo. Biće kupanja... Sestra je otišla na posao, dečaci još spavaju, strina spremila jaja za doručak. Bio sam malo sa njom, ispričasmo se. Odlučih da ću provesti najmanje sedam dana kod njih.
Naselje Pobri gde sam bio su iznad Opatije dvadesetak minuta u "spustu". Peške sa opremom za kupanje uputih se na plaže u Opatiji. Ima ih više, nisam znao na kojoj ću završiti. Kod kuće sam retko bio na plaži, još se ređe kupao. More me je zvalo. Opatija grad prijatelj dece, to je prvo što sam video kad sam ulazio. Prijatelj dece, kako lepo to zvuči. Možda je bilo rano ali su plaže već bile gotovo krcate. Krcate dođošima kako sam ih ja zvao, pola beli, pola crveni, tek neko sa preplanulim tenom. Domaći su tek mnogo kasnije silazili na plaže. Mislim.
Kvarnerski zaliv sa jedne i Učka planine sa druge strane potpuno su me zarobili. Morao sam na kupanje. Mesto od 11000 stanovnika, ja to kažem okvirno jer da li je 11500 ili 10500 meni ništa i ne znači ali mi znači 28 u moru. Pravo leto a nije još avugust.
Polako sam se uputio ka plaži Slatina.Ona mi se činila najvećom pa je i normalno da započnem na njoj. I kupao sam se. Voda topla, plava, prozirna, slana. To sam probao juče a probao sam i danas, mislim to, slana. Nisam znao koliko sam bio u njoj. Tačno je vreme stalo.
Malo dalje je devojka sa galebom mamila dođoše. I ja, pošto sam se deklarisao kao dođoš dođoh da je vidim. Bili smo generacija. Ona je tu od 1956 godine a i ja sam rođen tada. Kakva sličnost. Ta devojka je pretvorena u jedan od simbola mesta. Skultura o kojoj pričam, devojka sa galebom na ruci postavljena na mesto Madonne, skulpture koja je premešena pored crkve Sv. Jakova inače zaštitnika grada. 
Sada sam se sa Lungomare, šetalištem, uputio nazad kod mojih. Bogami onih dvadesetak minuta sad su bili sat i dvadestak minuta. Toliki je bio uspon na Pobri.
Javljanje kući preko internet veza, i prvi put pomisao da ovo moje iskustvo mogu i da podelim sa drugima.
Šta da vam kažem, Opatija je divno mesto gde treba da se čovek probudi.I mada je početak juna živa na termometru već otišla u nebo. Biće kupanja... Sestra je otišla na posao, dečaci još spavaju, strina spremila jaja za doručak. Bio sam malo sa njom, ispričasmo se. Odlučih da ću provesti najmanje sedam dana kod njih.
Naselje Pobri gde sam bio su iznad Opatije dvadesetak minuta u "spustu". Peške sa opremom za kupanje uputih se na plaže u Opatiji. Ima ih više, nisam znao na kojoj ću završiti. Kod kuće sam retko bio na plaži, još se ređe kupao. More me je zvalo. Opatija grad prijatelj dece, to je prvo što sam video kad sam ulazio. Prijatelj dece, kako lepo to zvuči. Možda je bilo rano ali su plaže već bile gotovo krcate. Krcate dođošima kako sam ih ja zvao, pola beli, pola crveni, tek neko sa preplanulim tenom. Domaći su tek mnogo kasnije silazili na plaže. Mislim.
Kvarnerski zaliv sa jedne i Učka planine sa druge strane potpuno su me zarobili. Morao sam na kupanje. Mesto od 11000 stanovnika, ja to kažem okvirno jer da li je 11500 ili 10500 meni ništa i ne znači ali mi znači 28 u moru. Pravo leto a nije još avugust.
Sada sam se sa Lungomare, šetalištem, uputio nazad kod mojih. Bogami onih dvadesetak minuta sad su bili sat i dvadestak minuta. Toliki je bio uspon na Pobri.
