Možda ova tura pedaliranja i nije nešto značajno, bar što se tiče mesta kroz koja sam prolazio. Svraćanje u samoposlugu, kupovina hleba je malo dalo na živosti. Vožnja pored voćnjaka i plastenika i nabavka krastavaca, paprike, kajisije, breskve i opet samo za poneti, već je svakodnevna stvar. Mleko takodje. Sad sam bio što se tiče jela baš natovaren. Jutro malo naoblačeno. Mislio sam da će pasti kiša. Al neće. Temperatura porasla i sunce veselo zasjalo. Sad mi je ostalo samo da vozim I vozio sam. Razmišljao sam koliko kilometara prelazilm. Nepotrebno, al' dobro. I to je deo puta. Ono moje more je slogan koji me vodio, ali sam morao da proverim u praksi. U većini sela, gradova je postojao uredjaj koji je merio brzinu saobraćaja. Počeo sam da merim brzinu. 15 km. Mislio sam da ću voziti brže. Bar 30... Jednom, drugi, ali treći put sad je sigurno, 15 km mi je prosečna brzina. Nekad i sporije. Sigurno da nisam biciklsta koji će pokušati da napravi kilometre puta i to pomnoži sa vremenom, već amater, al" što je malo, malo je ...
Jesam li umoran, jedno je od pitanja koje sledi. Ne...ovaj da... Kada se umorim ja sednem kraj bicikla, a kad se odmorim ja nazad na bicikl. Da li me zulja stražnjica? Kada sam se pripremao za vožnju stalno sam imao to u glavi. Hoće li me zaboleti, sad već nije zgodno da se ponavljam, već ću je zvati "moja stolica". Pre polaska na put odlučio sam i nisam pogrešio, da kupim novu "moju stolicu". Platio sam duplo više i imao duplo manje brige, žuljanja. 
To mi je celo razmišljanje. Napravih u današnjem danu skoroe 100 kilometara i to bez razmišljanja. Počeo jutros, a stigao predveče u Dugo Selo. 
Nije mi se baš puno pisalo o selima kroz koja sam prošao, nije mi se pisalo ni o selu u kome sam bio. Tačka. Pa verovatno ću tokom putovanja imati želju da nešto i ne napišem.
Jesam li umoran, jedno je od pitanja koje sledi. Ne...ovaj da... Kada se umorim ja sednem kraj bicikla, a kad se odmorim ja nazad na bicikl. Da li me zulja stražnjica? Kada sam se pripremao za vožnju stalno sam imao to u glavi. Hoće li me zaboleti, sad već nije zgodno da se ponavljam, već ću je zvati "moja stolica". Pre polaska na put odlučio sam i nisam pogrešio, da kupim novu "moju stolicu". Platio sam duplo više i imao duplo manje brige, žuljanja. To mi je celo razmišljanje. Napravih u današnjem danu skoroe 100 kilometara i to bez razmišljanja. Počeo jutros, a stigao predveče u Dugo Selo. 