To sam trebao već mnogo ranije da kažem. "Dosta je". Ustao sam, a mislim da nisam ni spavao. To će da bude šema vožnje. Ustajanje u praskozorje, pedaliranje do pola deset, deset, tu gde se nađem pronaći plažu gde ima hlada i kupati se do predvečerja a onda nastaviti još malo da bih onda digao
šator i prenoćio. To mi je bio plan.
Stvarnost je malo drugačija. Pa ja sam sada cikloputnik. Izljubih se sa familijom, strina mi je davala novaca, moram priznati da sam ga i uzeo. Malo al' ...kada sam polazio na put morao sam se odreći, promeniti način života, način ishrane, sve jer pedaliranje je...pedaliranje. Vožnja me je obuzala. Do Rijeke mi je bilo teško, daleko....ma nisam vozio već neko vreme. 
Ali sa svakim kilometrom postajalo mi je normalnije. Svako mesto teško jespomenuti i opisati, meni je bilo dobro gde ima hladovine, 
gde ima dobre plaže, gde sam bio umoran pa napravio pauzu ili je blo vreme jelu pa bih napravio pauzu. Normalno je da kada si sat dva u nekom selu, ne možeš da biraš možda i poznatiju plažu. I šta je to poznatija plaža? 
Tu si gde jesi i to ti je to. Još uvek nisam ukapirao telefon, internet i njihove prednosti pa mi je ostalo samo da se kupam. Sunčanje mi nije bilo prioritet, jer sam se vozeći sunčao pa mi je sunca bilo dosta. A temeratura 38-40 stepeni.
Posle Rijeke, Kraljevica, Jadranovo, Dramlja, a prvo mesto u kome ću se duže odmarati je Crikvenica. To je već udaljeno četrdesetak kilometara od Opatije. Mesto sa plažom i hladom mediteranskih biljki, mesto kakvo sam tražio. 7000 stanovnika mahom Hrvati. Rimsko ime Ad Turres što bi značilo "kod tornjeva". Nije mi to jasno, ali tako se zvao. Meštani se bave turizmom pa tek onda ribarstvom, vinarstvom, brodarstvom. Jedini koga sam od poznatih prepoznao je vaterpolista Karlo Stipanić, član zlatne Jugoslovenske ekipe.
Moram priznati da sam odmah legao na plažu, pored mora modrog i zelenog pa mi se nije dalo da proučavam kulturnu baštinu. Na gradskoj plaži, jedina mana kao i u drugim mestima na obali, je plaćanje vode za tuširanje. Meni to ništa nije značilo, nisam se tuširao jer mi nije smetala slana voda. Pa zbog nje sam i na moru.
Kako se veče približavalo krenuo sam dalje, put Novog Vinodolskog. Žao mi je Crikvenice, trebao sam tu prespavati.
Posle Selca sa prvim nagoveštajem mraka stigao sam u Novi Vinodolski. Tu sam pored bicikla, postavio vreću i spavao pod vedrim nebom. Prvi neponovljivi doživljaj.
